Da li biste želeli da radite kraće?
Reklo bi se, nepotrebno pitanje, jer se odgovor zna. I mnogo godina unazad težnja i borba za kraći rad, kvalitetniji i sadržajniji život, ali i za bolje efekte rada, vodila je ljude u pravcu nalaženja najboljih rešenja.
Visokorazvijena Belgija je u tom smislu otišla korak dalje i odlučila da ponudi četvodnevnu radnu nedelju.
Nesumnjivo, izuzetno brz tehničko tehnološki razvoj, digitalizacija i sve drugo što su sa sobom doneli, stvorili su veoma dobru osnovu za porast produktivnosti, za kraće angažovanje radnika. Posebno je sve dobilo na aktuelnosti tokom poslednje dve godine života i rada u uslovima pandemije. Tržište rada je tražilo temeljnu reformu.
Belgija nudi novi model rada
Višestranačka koaliciona vlada u Belgiji spremila je čitav paket mera za unapredjenje tržišta rada i uskoro će ih ponuditi radnicima.
Jedna od najznačajnijih, svakako, je mogućnost da radnici odaberu četvorodnevnu radnu sedmicu
A u okviru ovog paketa mera je i briga o potpunom rasterećenju radnika u periodu posle završenog radnog vremena. Tako radnici dobijaju mogućnost da isključe radne uredjaje i ignorišu poslovne poruke nakon radnog vremena, bez bojazni da će zbog toga trpeti ikakve štetne posledice.
Kraća radna nedelje i njeni efekti
Analizom i pokušajem primene u praksi ovakvog modela skraćivanja radne nedelje bave se stručnjaci, menadžeri širom sveta. Uz sve to, dodatna ohrabrenja pruža iskustvo koje je silom prilika pružio rad u doba pandemije.
Velika svetska kompanija Majkrosoft sprovela je nedavno testiranje efekata rada po modelu četvorodnevne radne sedmice. Rezultati do kojih su došli čine se gotovo neverovatnim – produktivnost se povećela za gotovo 40%. I druge renomirane kompanije iznele su rezultate vrlo slične onima do kojih je došao Majkrosoft.
Čime se objašnjavaju ovakvi ekonomski pokazatelji?
Najkraće rečeno, skraćeno radno vreme podstaklo je radnike na maksimalnu koncentraciju, usredsredjenost na poslovne aktivnosti. Aktivnosti koje nisu u neposrednoj vezi sa poslom, poput praćenja društvenih mreža, porodičnih kontakata i slični ostavljeni su za vreme posle posla, a sve u težnji da se posao efikasno obavi u raspoloživom vremenu.
Tako se i vrednovanje posla potpuno približilo željenom principu da se nagradjuju rezultati rada, a ne dani provedeni na poslu.
U svetu sve više zemalja skraćivanjem radne nedelje prevazilazi ozbiljne probleme u radu sa kojima su se suočili tokom pandemije.
Jugoslavija osamdesetih godina – pionir ovakvog modela
Verovatno se medju našim sunarodnicima sa dužim životnim iskustvom mnogi sećaju fabrike „Javor“ iz Ivanjice, koja se bavila izradom tekstilnih proizvoda. Gotovo deset miliona muških košulja izvanrednog kvaliteta izvozila je godišnje širom sveta, a zapošljavala oko 3.700 radnika.
U jednom periodu svog razvoja doneli su odluku o četvorodnevnoj radnoj sedmici. A rezultati primene ovakve mere iznenadili su i premašili sva očekivanja.
„Skratili su radni dan sa osam na šest sati i rezultati su bili neverovatni. Produktivnost je porasla za 30 odsto, smanjio se broj bolovanja… Bilo je manje odsustva, radnici su bili srećniji. Mi smo bili pioniri u tome“, kaže predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić.
Ovakav model rada ostavio je radnicima više vremena za porodicu, nadgradnju, društveni i kulturni život. Činjenica da su imali više vremena za sebe donosila je više ličnog zadovoljstva, na čijim je temeljima i produktivnost bila povećana.
( izvor: Bizinfo / Blic Biznis )
